Muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu: postavka, radno vreme i plan obilaska

Muzejska postavka i edukativni programi

Nastanak Muzeja na otvorenom „Staro selo” započet je 1980. godine kada su, prema projektu arhitekte-konzervatora Ranka Findrika i stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, na proplanak pored seoske crkve u Sirogojnu prenete prve autentične brvnare iz okolnih zlatiborskih sela (Stublo, Alin Potok, Draglica, Gostilje, Čičkova). Svaka građevina je pre demontaže detaljno snimljena, numerisana i na novoj lokaciji sklopljena na istovetan način, sa originalnim pokućstvom i oruđem.

Stalna postavka obuhvata dve potpune seoske okućnice kakve su u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka pripadale zadružnim porodicama koje su mogle brojati i do pedeset članova. Glavni objekat svake okućnice je „glavna kuća” — dvodelna brvnara na kosom terenu sa dve suprotne vratnice („kuća” sa otvorenim ognjištem u sredini i „soba” sa zemljanom peći), iznad koje se diže visoki četvorovodni krov pokriven drvenom šindrom i sa dimnim otvorom (badžom). Oko glavne kuće raspoređeni su vajati (zasebne zgrade za spavanje oženjenih bračnih parova), mlekari za čuvanje mleka, sira i kajmaka, ambar, koš za kukuruz, kačara sa kazandžinicom za pečenje rakije, mišana za sušenje šljiva i štala.

Posebna celina muzeja posvećena je starim zanatima (grnčarska, kačarska, kovačka i stolarska radionica), zgradi učionice i čobanskom stanu (letnjem stočarskom staništu na planini). U neposrednom središtu celine nalazi se crkva Svetih apostola Petra i Pavla, podignuta 1764. godine zaslugom protosinđela Georgija Smiljanića, u kojoj se čuva ikonostas koji je iste godine oslikao zograf Simeon Lazović. Muzej redovno organizuje letnje radionice starih zanata (izrada crepulja, kačarstvo, pletenje, tkanje) i vašar starih zanata.

Šta se zaista može videti i raditi

Za temeljan obilazak muzejske postavke u Sirogojnu treba planirati najmanje sat i po do dva i po sata. Posetioci prolaze kroz otvorena vrata brvnara i neposredno vide kako je organizovan prostor oko ognjišta, gde su stajale verige, crepulje i sačevi, kako su izgledali drveni sanduci za devojačku spremu u vajatima i kako su se bez ijednog metalnog eksera uklapala brvna na ćert.

U okviru muzejskog kompleksa nalaze se i galerijski prostor u dvorani za privremene tematske izložbe, prodavnica muzejskih suvenira i publikacija (u kojoj se mogu kupiti stručne monografije o dinarskoj kući i katalozi izložbi), kao i Muzej pletilja u samom centru sela Sirogojno, posvećen čuvenim pletiljama džempera od islandske vune koje je od šezdesetih godina 20. veka organizovala Dobrila Smiljanić.

Kako stići i kakav je prilaz

Selo Sirogojno nalazi se u istočnom delu Zlatibora, na oko 26 kilometara od turističkog centra Zlatibora (Kraljeve Vode) i oko 30 kilometara od Užica. Iz pravca centra Zlatibora vodi regionalni asfaltni put preko Rudina i Rožanstva ili pravac preko Vodica i Ljubiša (deonica preko Rudina je kraća i traje oko 30 do 35 minuta vožnje automobilom).

Iz pravca Užica ili Požege do Sirogojna se može stići i skretanjem sa magistralnog puta kod Bele Zemlje (preko Mačkata i Krive Reke) ili iz doline Đetinje preko Zlakuse i Drežnika, što omogućava da se u istom danu povežu Zlakusa, Potpećka pećina i Sirogojno.

U podnožju crkve i ulaza u muzej nalazi se uređen parking prostor. Lokalni autobusi opštine Čajetina povezuju Zlatibor i Čajetinu sa Sirogojnom, pri čemu je red vožnje prilagođen radnim danima i školskoj godini, pa ga pre oslanjanja na autobus treba proveriti na autobuskoj stanici na Zlatiboru.

Hrana, smeštaj i organizacija posete

U sastavu Muzeja na otvorenom radi Muzejska krčma u kojoj se služe jela pripremljena prema tradicionalnim receptima zlatiborskog kraja: pita savijača sa sirom ili heljdom, kačamak, proja, sarmice u listu vinove loze ili zelja, jagnjetina i kolači sa suvim šljivama. Krčma je dostupna posetiocima koji su ušli u muzejski kompleks.

Za goste koji žele da prenoće u Sirogojnu, muzej raspolaže sopstvenim konacima (adaptiranim brvnarama sa savremenim kupatilima i grejanjem) namenjenim mirnom odmoru, stručnim seminarima i učesnicima radionica. Rezervacija konaka i grupnih ručkova vrši se direktno preko službe muzeja.

Kome odgovara poseta, uslovi za decu, ljubimce i pristupačnost

„Staro selo” je prvorazredna edukativna tačka za školsku decu, studente arhitekture i etnologije, porodice i sve putnike koji žele da razumeju značenje pojmova kao što su vajat, ognjište, mlekara, čardak ili šindra.

Važna praktična informacija odnosi se na teren: sve muzejske građevine postavljene su na autentičnoj, dosta strmoj proplanačkoj padini (baš onako kako su se zlatiborske kuće u 19. veku gradile na kosini radi uštede obradive zemlje). Staze između kuća su popločane lomljenim kamenom ili su travnate, sa brojnim kamenim stepenicama i visokim drvenim pragovima na ulazu u brvnare. Zbog takvog reljefa kompleks nije pristupačan za invalidska kolica, a sa dečjim kolicima kretanje je znatno otežano, pa je za malu decu praktičnija kengur-nosiljka.

Uvođenje pasa u otvoreni parkovski deo muzeja dozvoljeno je isključivo na povocu i uz poštovanje kućnog reda ustanove, dok ulazak ljubimaca u izložbene brvnare i krčmu nije dozvoljen.

Ograničenja i šta treba proveriti pre polaska

Muzej radi svakog dana u godini, ali se radno vreme menja između letnje sezone (kada je otvoren od jutra do večernjih sati) i zimskog perioda (kada se zbog ranog mraka zatvara već u popodnevnim časovima, obično u 16 časova). Zato u jesen i zimu ne treba planirati dolazak u Sirogojno kasno popodne.

Prilikom obilaska strogo je zabranjeno pušenje u čitavom kompleksu zbog izuzetne osetljivosti starih drvenih građevina i krovnog pokrivača od lučeve šindre na požar.

Šta posetiti u okolini

Na samo 6 kilometara od Sirogojna, na putu ka Zlatiboru i Rudinama, nalazi se Stopića pećina u selu Rožanstvo, poznata po prostranom ulazu, podzemnom vodopadu i bigrenim kadama. Na suprotnoj strani, 12 kilometara južno od Sirogojna, nalazi se selo Gostilje sa Gostiljskim vodopadom na reci Katušnici i rodnom kućom Dimitrija Tucovića.

Sve tri tačke — Stopića pećina, Sirogojno i Gostilje — čine najpoznatiju jednodnevnu kružnu rutu u istočnom delu Zlatibora, ukupne dužine oko 65 kilometara od centra Zlatibora i nazad.

Saveti za fotografisanje, ritam obilaska i sezonski ugođaj

Prilikom planiranja posete mestu Muzej na otvorenom „Staro selo” u Sirogojnu u naselju Sirogojno (Čajetina), vredi uskladiti vreme dolaska sa doba dana i godišnjim dobom. Jutarnji sati (između 9 i 11 časova) donose najmirniju atmosferu, meko bočno svetlo koje ističe teksturu drveta, kamena i krečenih fasada, kao i više prilike za razgovor sa domaćinima ili kustosima pre dolaska većih izletničkih grupa.

Tokom proleća (maj i jun) i rane jeseni (septembar i oktobar) priroda u ovom delu Srbije pruža najprijatnije temperature za pešačenje i boravak na otvorenom, dok voćnjaci, šume i livade menjaju boje. Ako putujete tokom vikenda, preporučuje se da obilazak ovog mesta povežete sa posetom obližnjim seoskim domaćinstvima, vidikovcima ili lokalnim pijacama na kojima možete kupiti sezonske proizvode direktno od proizvođača.