Rodbinski nazivi: ko je kome šta u porodici, tazbini i kumstvu
Srpski jezik čuva jedan od najrazuđenijih i najpreciznijih sistema srodničkih naziva među evropskim jezicima: za razliku od jezika koji jednim izrazom označavaju i očevog i majčinog brata ili sve srodnike po braku, u srpskom jeziku svaki odnos po krvi, tazbini i kumstvu ima zasebno ime. Ispod možete pretražiti 52 naziva srodstva na latinici, ćirilici ili bez kvačica i pogledati porodičnu shemu.
Pretraga i tabela svih rodbinskih naziva
Prikazano naziva srodstva: 52 od 52.
| Naziv (latinica / ćirilica) | Vrsta srodstva | Tačno značenje i primer | Običajna i jezička napomena |
|---|---|---|---|
| Otac Отац |
Krvno srodstvo | Muški roditelj u odnosu na svoju decu. Primer: Otac je na dan slave predao sinu četvrtinu slavskog kolača. |
Praslovenska reč (od hipokoristika *otьcь); u porodičnom obraćanju tata, ćaća (zapadni i dinarski krajevi), babo. |
| Majka (mati) Мајка (мати) |
Krvno srodstvo | Ženski roditelj u odnosu na svoju decu. Primer: Majka je u zoru zamesila česnicu. |
Oblik mati čuva najstariji indoevropski i praslovenski koren; u nekim delovima Vojvodine i Šumadije „majka” se iz poštovanja govorilo i babi (očevoj majci). |
| Sin Син |
Krvno srodstvo | Muško dete u odnosu na roditelje. Primer: Najmlađi sin je ostao na starom porodičnom imanju. |
Opšteslovenski naziv prvog stepena prave nishodne linije. |
| Kći (ćerka, kćerka) Кћи (ћерка, кћерка) |
Krvno srodstvo | Žensko dete u odnosu na roditelje. Primer: Kći je sa majkom tkala darove za miraz. |
U književnom jeziku ravnopravni su oblici kći, kćerka i ćerka. |
| Deda (đed) Деда (ђед) |
Krvno srodstvo | Očev ili majčin otac. Primer: Deda je unucima pokazao gde su međe starog voćnjaka. |
Ekavski oblik deda / ded, ijekavski đed; drugi stepen prave uzlazne linije. |
| Baba (baka) Баба (бака) |
Krvno srodstvo | Očeva ili majčina majka. Primer: Baka je čuvala stare sorte semena bundeve i pasulja. |
U etnografskoj građi baba je terminološki naziv srodstva, a baka odmila. |
| Unuk i unuka Унук и унука |
Krvno srodstvo | Sinovljeva ili kćerina deca u odnosu na dedu i babu. Primer: Unuk je na Božić bio položajnik u dedinoj kući. |
Drugi stepen prave nishodne linije. |
| Pradeda i prababa Прадеда и прабаба |
Krvno srodstvo | Dedini ili babini roditelji (treće koleno predaka). Primer: Ovu brvnaru podigao je naš pradeda krajem XIX veka. |
Treći stepen prave uzlazne linije; njihovi potomci su praunuk i praunuka. |
| Čukundeda i čukunbaba Чукундеда и чукунбаба |
Krvno srodstvo | Roditelji pradede ili prababe (četvrto koleno predaka). Primer: U crkvenim knjigama upisano je ime čukundede koji je doselio porodicu. |
Četvrti stepen uzlazne linije; naspram njih stoje čukununuk i čukununuka. |
| Brat i sestra (rođeni) Брат и сестра (рођени) |
Krvno srodstvo | Osobe koje imaju zajedničkog oca i majku. Primer: Rođeni brat je po običaju bio dever na svadbi. |
Ako imaju samo jednog zajedničkog roditelja, nazivaju se polubrat i polusestra (po ocu ili po majci). |
| Stric (čiča) Стриц (чича) |
Krvno srodstvo | Očev brat (rođeni ili od strica). Primer: Stric je u porodičnoj zadruzi pomagao bratanicima oko gradnje kuće. |
U Šumadiji i Pomoravlju očev brat se često oslovljava i sa „čiča” (čika); za razliku od ujaka koji je majčin brat. |
| Strina Стрина |
Tazbinsko i pobočno | Stričeva žena (supruga očevog brata). Primer: Strina je dočekala goste na vratima vajata. |
Srodnica po braku u odnosu na muževljeve bratance i bratanice. |
| Ujak (ujo) Ујак (ујо) |
Krvno srodstvo | Majčin brat. Primer: Ujak je po starom običaju bio stari svat na venčanju svog sestrića. |
U srpskim svadbenim običajima ujaku pripada počasna uloga starog svata (starojka). |
| Ujna Ујна |
Tazbinsko i pobočno | Ujakova žena (supruga majčinog brata). Primer: Ujna je spremila pogaču za polazak u svatove. |
Odnosi se na suprugu majčinog brata. |
| Tetka Тетка |
Krvno srodstvo | Očeva ili majčina sestra. Primer: Tetka je donela poklone za krštenje bratanice. |
Jedini pobočni naziv u generaciji roditelja koji je isti i za očevu i za majčinu stranu. |
| Teča (tetak) Теча (тетак) |
Tazbinsko i pobočno | Tetkin muž (suprug očeve ili majčine sestre). Primer: Teča i tetka su stigli na slavu dan ranije. |
U centralnoj Srbiji i Vojvodini češće teča, u zapadnim krajevima tetak. |
| Bratanac i bratanica Братанац и братаница |
Krvno srodstvo | Bratovljev sin i bratovljeva kći (u odnosu na njihovog strica ili tetku, kao i rođenog brata/sestru). Primer: Bratanac je nasledio alate u stolarskoj radionici. |
U delu narodnih govora za bratovljevog sina (naročito u odnosu na strica) koristi se i naziv sinovac / sinovica. |
| Sinovac i sinovica Синовац и синовица |
Krvno srodstvo | Bratovljev sin i bratovljeva kći u odnosu na strica (očevog brata). Primer: Stric je sa sinovcem otišao u šumu po badnjak. |
Tradicionalni naziv naročito prisutan u zapadnoj Srbiji, Šumadiji i dinarskim govorima. |
| Sestrić i sestričina Сестрић и сестричина |
Krvno srodstvo | Sestrin sin i sestrina kći (u odnosu na ujaka ili tetku). Primer: Sestrić je nosio barjak u ujakovim svatovima. |
Precizno razdvojeno od bratovljeve dece (bratanac / bratanica). |
| Brat i sestra od strica (stričević) Брат и сестра од стрица (стричевић) |
Krvno srodstvo | Deca dva rođena brata u međusobnom odnosu. Primer: Braća od strica odrasla su u istoj seoskoj avliji. |
Četvrti stepen pobočnog krvnog srodstva. |
| Brat i sestra od ujaka (ujčević) Брат и сестра од ујака (ујчевић) |
Krvno srodstvo | Dete u odnosu na decu svog ujaka (majčinog brata). Primer: Sestra od ujaka došla je na letnji raspust na salaš. |
Četvrti stepen pobočnog krvnog srodstva. |
| Brat i sestra od tetke (tetkić) Брат и сестра од тетке (теткић) |
Krvno srodstvo | Deca brata i sestre ili dveju sestara u odnosu na tetku. Primer: Okupili su se sva braća i sestre od tetaka. |
Četvrti stepen pobočnog krvnog srodstva. |
| Svekar Свекар |
Tazbina | Muževljev otac (u odnosu na snahu / suprugu). Primer: Svekar je na pragu kuće dočekao mladence sa hlebom i vinom. |
Praslovenska reč (*svekъrъ); odnosi se isključivo na muževljevog oca, nikada na ženinog oca (koji je tast). |
| Svekrva Свекрва |
Tazbina | Muževljeva majka (u odnosu na snahu / suprugu). Primer: Svekrva je snahi predala sito sa žitom i jabukom. |
Odnosi se isključivo na muževljevu majku (dok je ženina majka tašta). |
| Dever Девер |
Tazbina | Muževljev brat (u odnosu na suprugu). Primer: Dever je na svadbi sve vreme pratio mladu i čuvao joj venac. |
Jedna od najvažnijih uloga u srpskim svadbenim običajima („ručni dever”). |
| Zaova Заова |
Tazbina | Muževljeva sestra (u odnosu na suprugu). Primer: Zaova je izatkala peškir za brata i snahu. |
Praslovenski naziv (*zъly / *zъlъve) za muževljevu sestru. |
| Zaovac Заовац |
Tazbina | Zaovin muž (muž muževljeve sestre). Primer: Zaova i zaovac su stigli na krsnu slavu. |
Tazbinski naziv izveden od imenice zaova. |
| Jetrva Јетрва |
Tazbina | Deverova žena; žene dva brata u međusobnom odnosu. Primer: Dve jetrve su zajedno pripremale zimnicu i pekle hleb u furuni. |
U nekadašnjoj porodičnoj zadruzi jetrve su živele u istom dvorištu (svaka u svom vajatu) i delile kućne poslove. |
| Deveričić i deverična Деверичић и деверична |
Tazbina | Deverov sin i deverova kći (deca muževljevog brata za suprugu). Primer: Deveričić je pomagao strini oko skupljanja šljiva. |
Specifičan izvedeni naziv za decu devera i jetrve. |
| Tast (punac) Таст (пунац) |
Tazbina | Ženin otac (u odnosu na zeta / supruga). Primer: Tast je zetu pokazao stari vinograd u Župi. |
Od korena tast nastala je i zbirna imenica „tazbina” (ženina rodbina); u zapadnim govorima koristi se i naziv punac. |
| Tašta (punica) Ташта (пуница) |
Tazbina | Ženina majka (u odnosu na zeta / supruga). Primer: Tašta je ispekla gibanicu za zetov dolazak. |
U zapadnim govorima koristi se i oblik punica. |
| Šurak (šogor) Шурак (шогор) |
Tazbina | Ženin brat (u odnosu na supruga). Primer: Šurak je na svadbi šaljivo pregovarao oko izvođenja sestre. |
U Vojvodini se u razgovornom jeziku za šuraka (i zeta) često koristi i regionalizam mađarsko-nemačkog porekla „šogor”. |
| Šurnjaja (šurakovica) Шурњаја (шураковица) |
Tazbina | Šurakova žena (supruga ženinog brata). Primer: Šurak i šurnjaja su domaćini ovogodišnje berbe. |
Ženski parnjak prema imenici šurak. |
| Svastika (svast) Свастика (сваст) |
Tazbina | Ženina sestra (u odnosu na supruga). Primer: Svastika je kitila svatove ruzmarinom. |
Izvedeno od starog slovenskog korena *svoj- (svojta); stariji kraći oblik je svast. |
| Pašenog (pašanac, badžanak, šogor) Пашеног (пашанац, баџанак, шогор) |
Tazbina | Svastikin muž; muževi dveju sestara u međusobnom odnosu. Primer: Dva pašenoga su zajedno pekla rakiju kod tasta u selu. |
U različitim krajevima Srbije koriste se oblici pašenog, pašanac, pašenožac, badžanak (ili badža), a u Vojvodini šogor. |
| Svastičić i svastičina Свастичић и свастичина |
Tazbina | Svastikina deca (sin i kći ženine sestre u odnosu na tetka). Primer: Svastičić je došao kod tetke i teče u goste. |
Precizni nazivi za decu ženine sestre. |
| Snaha (snaja) Снаха (снаја) |
Tazbina | Sinovljeva žena (u odnosu na svekra i svekrvu) ili bratovljeva žena (u odnosu na brata i sestru). Primer: Nova snaha je donela ćilim iz svog rodnog kraja. |
Književni oblik je snaha, dok je u svakodnevnom govoru veoma čest oblik snaja / snajka. |
| Zet Зет |
Tazbina | Kćerin muž (u odnosu na tasta i taštu) ili sestrin muž (u odnosu na brata i sestru). Primer: Zet je pomogao tastu oko koševine na livadi. |
Ako zet dođe da živi na ženinom imanju i u kući njenih roditelja, naziva se „domazet” (ili prizetko). |
| Prijatelj i prija Пријатељ и прија |
Tazbina | Roditelji jednog bračnog druga u odnosu na roditelje drugog bračnog druga (svekar i svekrva sa tastom i taštom). Primer: Prijatelji i prije su nazdravili u čast mladog bračnog para. |
U srpskim običajima odnos između dve porodice („prijatelja”) obeležava se posebnim uzajamnim poštovanjem. |
| Domazet (prizetko) Домазет (призетко) |
Tazbina | Muž koji se po venčanju uselio u kuću i na imanje ženinih roditelja. Primer: Pošto u kući nije bilo muških naslednika, na imanje je došao domazet. |
U seoskom običajnom pravu domazet je preuzimao brigu o imanju tasta i često slavio i krsnu slavu kuće u koju je ušao. |
| Kum i kuma Кум и кума |
Duhovno i adoptivno | Duhovni roditelj pri krštenju i glavni svedok na venčanju. Primer: Kum je zauzeo počasno mesto u vrhu slavske trpeze. |
Dete koje je kum krstio naziva se kumče (kumica), dok se ukućani i kum međusobno oslovljavaju sa „kume”. |
| Pobratim i posestrima Побратим и посестрима |
Duhovno i adoptivno | Osobe koje su se zavetovale na doživotno bratsko ili sestrinsko prijateljstvo (bratimljenje). Primer: Dva pobratima su se sastajala svake godine na saboru o Svetom Jovanu. |
Tradicionalno bratimljenje se u narodu često vezivalo za praznik Svetog Jovana Krstitelja („Sveti Jovan Pobratim”). |
| Očuh i maćeha Очух и маћеха |
Duhovno i adoptivno | Majčin drugi muž (očuh) odnosno očev druga žena (maćeha) u odnosu na njihovu decu iz prethodnog braka. Primer: Očuh ga je naučio kovačkom zanatu kao rođenog sina. |
Deca iz prethodnog braka supružnika su za očuha ili maćehu pastorak i pastorka. |
| Pastorak i pastorka Пасторак и пасторка |
Duhovno i adoptivno | Muževljevo ili ženino dete iz prethodnog braka u odnosu na maćehu ili očuha. Primer: Pastorka je ostala da brine o starom domaćinstvu. |
Srodstvo po zaključenom braku roditelja. |
| Usvojenik (posinak i poćerka) Усвојеник (посинак и поћерка) |
Duhovno i adoptivno | Usvojeni sin ili usvojena kći u odnosu na usvojitelje. Primer: Posinak je nasledio porodičnu radionicu i krsnu slavu. |
Potpuno zakonsko i porodično izjednačenje sa krvnim srodstvom. |
| Navrdeda i navrbaba Наврдеда и наврбаба |
Daleki preci i potomci | Otac i majka čukundede ili čukunbabe (peto koleno predaka). Primer: Porodično predanje pamti sve do navrdede koji je sagradio vodenicu. |
Peti stepen prave uzlazne linije; u nishodnoj liniji peto koleno je bele pčele (ili čukununukovo dete). |
| Kurđel i kurđela Курђел и курђела |
Daleki preci i potomci | Roditelji navrdede i navrbabe (šesto koleno predaka u narodnom родословном nizu). Primer: U narodnim rodoslovima šesto koleno predaka naziva se kurđel. |
Deo tradicionalnog usmenog niza naziva predaka od 6. do 16. kolena zabeleženog u srpskoj etnografiji. |
| Askurđel i askurđela Аскурђел и аскурђела |
Daleki preci i potomci | Otac i majka kurđela (sedmo koleno predaka u tradicionalnom nizu). Primer: Izraz „od Kulina bana i askurđela” koristi se za veoma daleku prošlost. |
Reč askurđel ušla je i u opšti razgovorni jezik kao metafora za davnog pretka. |
| Kurđup i kurđupa Курђуп и курђупа |
Daleki preci i potomci | Osmo koleno predaka (roditelji askurđela) u narodnom predanju. Primer: Osmi stepen uzlazne linije u tradicionalnom nizu naziva se kurđup. |
Zabeleženo u etnografskim zapisima o usmenom pamćenju kolena. |
| Kurlebalo (deveto) i Sukurdov (deseto koleno) Курлебало (девето) и Сукурдов (десето колено) |
Daleki preci i potomci | Deveto (kurlebalo) i deseto (sukurdov) koleno predaka u usmenom narodnom nizu. Primer: Do desetog kolena narodno predanje niže nazive kurlebalo i sukurdov. |
Arhaični leksički sloj koji se navodi u popularnim i etnološkim pregledima srodstva. |
| Sudepač, Parđupan, Ožmikura, Kurajber, Sajkatava i Beli orao Судепач, Парђупан, Ожмикура, Курајбер, Сајкатава и Бели орао |
Daleki preci i potomci | Završni niz naziva za pretke od 11. do 16. kolena u usmenom predanju. Primer: Šesnaesto koleno u narodnom predanju simbolično se naziva Beli orao. |
Folklorni i slikoviti nazivi za daleku starinu koju više ne pamti živo porodično sećanje. |
| Bele pčele Беле пчеле |
Daleki preci i potomci | Poetski narodni naziv za daleke potomke — decu čukununuka (peto ili šesto koleno potomaka). Primer: Stari blagoslov u selu glasi: „Dočekao da vidiš i bele pčele”. |
Izraz potiče iz pčelarske metafore (peta generacija roja pčela u istoj godini). |
Zašto je srpski sistem rodbinskih naziva toliko precizan
Bogata leksika srodstva u srpskom jeziku nastala je iz nekadašnjeg života u proširenim porodičnim zajednicama (porodičnim zadrugama), u kojima je pod istim krovom ili u istoj okućnici sa vajatima živelo više generacija i više oženjene braće sa svojim porodicama. U takvom okruženju bilo je neophodno jednom rečju, bez dugačkog opisivanja, tačno znati da li je reč o bratu sa očeve strane (stric), bratu sa majčine strane (ujak), muževljevom bratu (dever), ženinom bratu (šurak) ili ženama dva rođena brata (jetrve).
Lingvistička istraživanja pokazuju da srpski jezik čuva praslovenske korene za najstarije porodične veze (otac, mati, brat, sestra, svekar, svekrva, dever, zaova, jetrva, snaha, zet), kojima su tokom vekova dodati pojedini balkanski i orijentalni slojevi (poput reči badžanak pored slovenskog pašenog ili pašanca).
Četiri osnovne grupe srodstva: kako se nikada ne zbuniti
Najlakši način za snalaženje u rodbinskim nazivima jeste podela u četiri logična kruga: (1) prava linija krvnog srodstva (preci i potomci koji direktno potiču jedni od drugih: deda, otac, sin, unuk), (2) pobočna linija krvnog srodstva (braća, sestre, stričevi, ujaci, tetke i njihova deca), (3) tazbinsko srodstvo po mužu (svekar, svekrva, dever, zaova, jetrva) i po ženi (tast, tašta, šurak, svastika, pašenog), i (4) duhovno i adoptivno srodstvo (kum, kumče, pobratim, usvojenik, očuh, maćeha).
Posebnu zanimljivost u srpskoj tradiciji čini niz naziva za daleke pretke i potomke do šesnaestog kolena (čukundeda, navrdeda, kurđel, askurđel, kurlebalo, sukurdov, sudepač, bele pčele), koje su etnolozi i leksikografi zabeležili u narodnom predanju, pri čemu su nazivi do čukundede i navrdede deo živog govornog jezika, dok dublji stepeni pripadaju usmenoj narodnoj tradiciji.
Mesto u tradicionalnoj srpskoj okućnici i svakodnevnom životu sela
Pojam obrađen u članku „Rodbinski nazivi” predstavlja važan ključ za razumevanje načina na koji je vekovima funkcionisalo srpsko selo i porodična zadruga. Svaka zgrada u dvorištu, svaki predmet pokućstva i svaki rodbinski ili običajni naziv imali su tačno određeno mesto, svrhu i pravila poštovanja koja su obezbeđivala sklad u velikoj porodici i uspešno vođenje domaćinstva.
U tradicionalnom graditeljstvu i kulturi stanovanja ništa nije građeno slučajno: položaj kuća i pomoćnih objekata prema stranama sveta, nagibu terena, ruži vetrova i izvoru vode biran je na osnovu višegeneracijskog iskustva. Drvo, kamen, zemlja i slama korišćeni su tako da čuvaju toplotu zimi, hlade leti i omogućavaju prirodno provetravanje žita, mlečnih proizvoda i zimnice.
Poznavanje ovih pojmova pomaže savremenom čitaocu i putniku da prilikom posete muzejima na otvorenom (poput „Starog sela” u Sirogojnu), etno-parkovima, salašima i starim selima ne posmatra objekte i predmete samo kao lepu dekoraciju, već da pročita priču o umeću, radu i porodičnim odnosima koji stoje iza njih.
Kako se pojam koristi danas u jeziku, književnosti i seoskom turizmu
Iako su savremeni građevinski materijali i moderni kućni aparati promenili izgled današnjih sela, stare reči iz narodnog života i dalje žive u govoru, narodnim izrekama, pripovetkama srpskih realista i nazivima seoskih turističkih domaćinstava.
U savremenom seoskom turizmu sve je više domaćina koji obnavljaju stare porodične objekte i predmete, dajući im novu ulogu uz očuvanje izvornog oblika i naziva. Kada putnik zna pravo značenje ovih reči, lakše će prepoznati autentično obnovljeno nasleđe i bolje razumeti kulturni identitet kraja u kome boravi.
Česta pitanja posetilaca
Koja je razlika između jetrve i zaove?
Zaova je muževljeva sestra (u odnosu na njegovu suprugu), dok su jetrve žene dva brata (jedna drugoj su jetrve).
Koja je razlika između šuraka i devera?
Dever je muževljev brat (za suprugu), dok je šurak ženin brat (za supruga).
Ko su pašenog (pašanac, badžanak) i svastika?
Svastika je ženina sestra, a pašenog (pašanac ili badžanak) je muž ženine sestre — dakle, muževi dveju rođenih sestara su jedan drugom pašenozi.