Verski kalendar i praznici kroz godinu: kako se računaju datumi i narodni nazivi

Zašto se datumi razlikuju za 13 dana (stari i novi kalendar)

Srpska pravoslavna crkva (zajedno sa Jerusalimskom patrijaršijom, Ruskom i Gruzijskom pravoslavnom crkvom i Svetom Gorom) u bogoslužbenoj praksi koristi julijanski („stari”) kalendar, dok je u građanskom životu u Srbiji od 1919. godine u upotrebi gregorijanski („novi”) kalendar. U periodu od 1900. do 2099. godine razlika između ova dva kalendara iznosi tačno 13 dana.

Zbog toga praznik koji u crkvenom kalendaru pada 25. decembra (Božić) u građanskom kalendaru pada 7. januara; Sveti Nikola je 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, dok je Vidovdan 15. juna po starom, a 28. juna po novom kalendaru.

Nepokretni i pokretni praznici (pashalni krug)

Svi crkveni praznici dele se u dve grupe. Nepokretni praznici vezani su za tačan datum u mesecu i svake godine padaju istog kalendarskog dana (npr. Božić 7. januara, Đurđevdan 6. maja, Preobraženje 19. avgusta, Aranđelovdan 21. novembra), ali se menja dan u sedmici u koji padaju.

Pokretni praznici nemaju fiksni datum, već uvek padaju u isti dan u sedmici u zavisnosti od datuma Vaskrsa: Lazareva subota (Vrbica) je uvek subota, a Cveti nedelja uoči Vaskrsa; Pobusani ponedeljak je osmi dan po Vaskrsu; Spasovdan (Vaznesenje Gospodnje) je uvek u četvrtak, 40. dan po Vaskrsu, dok su Duhovi (Trojice, Pedesetnica) uvek u nedelju, 50. dan po Vaskrsu.

Četiri velika godišnja posta i pravilo za trpezu

Za domaćine koji spremaju krsnu slavu ili planiraju posetu manastirima i selima, važno je poznavati četiri višednevna godišnja posta: (1) Veliki ili Časni (Vaskršnji) post, (2) Petrovski (Apostolski) post — od prve nedelje posle Duhova do Petrovdana 12. jula, (3) Gospojinski post — od 14. do 28. avgusta, i (4) Božićni post — od 28. novembra do 7. januara. Pored toga, post se drži svake srede i petka tokom godine (izuzev u tzv. trapavim sedmicama), kao i na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembar), Krstovdan (27. septembar) i Krstovdan uoči Bogojavljenja (18. januar).

Regionalne razlike i bogatstvo lokalnih običaja kroz krajeve Srbije

Jedna od najlepših odlika narodne tradicije u Srbiji jeste njena živa raznolikost: pod zajedničkim duhovnim i kulturnim okvirom, gotovo svaki kraj, pa i svako selo, čuva poneki poseban detalj u načinu obeležavanja praznika (Verski kalendar i praznici kroz godinu). U ravničarskim predelima Vojvodine, Mačve i Stiga običaji su se oblikovali u prostranim ušorenim selima, uz bogatu žitnu i vinogradarsku trpezu, dok su u brdsko-planinskim krajevima zapadne, jugozapadne, istočne i južne Srbije mnogi obredi ostali tesno povezani sa stočarstvom, šumom, planinskim izvorima i starim porodičnim zadrugama.

Etnološka istraživanja pokazuju da se ta raznolikost ogleda u nazivima obrednih hlebova, vrstama bilja koje se unosi u kuću, redosledu zdravica, kao i u načinu na koji se dočekuju gosti i putnici namernici. Upravo zbog toga u narodu postoji izreka „Sto sela — sto običaja”, koja ne označava nesklad, već bogatstvo lokalnog pamćenja koje je svaka zajednica prilagodila svom podneblju.

Kada danas posećujete seoska domaćinstva, zavičajne muzeje ili lokalne svečanosti u različitim delovima Srbije, razgovor sa starijim ukućanima o tome kako se ovaj običaj proslavljao u njihovom detinjstvu otkriva dragocene porodične priče i zaboravljene izraze.

Očuvanje običaja u savremenoj porodici i šta je važno znati kao gost

U savremenom dobu mnogi običaji prešli su put od nekadašnjih seoskih zajednica do gradskih stanova i mlađih generacija koje žele da sačuvaju vezu sa poreklom svojih predaka. Suština svakog narodnog i prazničnog običaja u Srbiji nikada nije bila u spoljašnjem nadmetanju niti u preterivanju na trpezi, već u sabornosti, miru u kući, poštovanju predaka i iskrenom gostoprimstvu.

Za posetioce i goste koji prvi put prisustvuju porodičnom ili seoskom prazniku najvažnije je znati da domaćini cene jednostavnost, toplu reč i poštovanje kućnog reda. Srdačan pozdrav na pragu, čestitanje praznika ukućanima i umerenost u ponašanju čine da se svaki gost za trpezom oseti kao deo porodice.